... u samoću što dalje od iskušenja. Nisu bili ni potrebni. Običan svijet je puno znao,  ponosio se na pretke i zanosio lažnom nadom. Svak je bio svoj „muftija“. Kad je stvar postala očita i kad se propasti počelo gledati u oči, ljudi su počeli tražiti izlaz. Ibrahim b. Ishak i sam nije izlazio, ali ga je potreba natjerala i jednom se iznenada pojavio u čaršiji, a svijet se, prepoznavši ga, sjati oko njega i pitanja zapljuštaše poput bujica kiše.

„Čestiti šejhu, šta je ovo s nama? Ništa nam ne ide. Sve je naopako. Nestalo je bereketa. Namazi su nam prazni, ibadeti bez slasti, dove bez odgovora“?!

Ibnu Ishak malo zašuti, obli ga hladan znoj i zahvati zbunjenost. Šta da radi? Nekad je govorio, ali slušali nisu, sada pitaju i traže spasa. „Opominji, jer opomena koristi vjernicima“! Pomisli na Allaha i poče govoriti, kao da govori zadnje što ima reći:

„Vi ste još živi, ali su vam srca mrtva“!

„Kako“? – upitaše zbunjeno.

„Vaša srca su mrtva zbog deset stvari“!

1.       Znate da ima Allah, a ne ispunjavate svoje obaveze prema Njemu!

2.       Tvrdite da volite Poslanika, a u vašem životu nema ništa od njegova sunneta!

3.       Učite Kur'an, a to učenje ne prelazi dalje od ključne kosti i nema ništa od toga u vašoj praksi!

4.       Jedete Allahove blagodati, a niste Mu zahvalni na njima!

5.       Znate da vam je šejtan otvoreni neprijatelj, a u svemu ste mu pokorni!

6.       Znate da je džennet istina, a ništa ne radite za njega!

7.       Znate da je džehennem istina, a ne bježite od njega!

8.       Znate da je smrt istina, a ne spremate se za nju!

9.       Kad se probudite iz sna, počinjete se baviti tuđim mahanama, a svoje zanemarujete!

10.    Svaki dan ukopavate umrle, a ne uzimate pouku iz toga!

Nabrojavši im ove uzroke, Ibnu Ishak se okrenu i ode, a oni ukočenih pogleda i pogetih glava zaroniše duboko u razmišljanje, učeći dovu „Allahu oživi imanom naša srca onako kako oživiš zemlju plodnom kišom nakon duge i žestoke suše“!