Egoizam (latinski: ego - ja) je stanje prevelike samovažnosti, samoljublja i uzdizanja sebe.

Egocentričnost je promatranje svega iz svoje perspektive. To je težnja pojedinca da sve stvari usmjerava prema sebi, poimajući sebe kao "središte svemira", svoje ja kao jedinu stvarnost, a sve ostalo u odnosu na sebe. Egoizam često prate kompleks više vrednosti . Egoizam (latinski: ego - ja) je stanje prevelike samovažnosti, samoljublja i uzdizanja sebe.

Poslanik, s.a.v.s, je rekao da je egoizam „kamuflaža istine i potcjenjivanje ljudi“.

Postoji oholost prema Allahu i prema stvorenjima. Oholi, egoistični i sujetni ljudi imaju pobunjenički odnos prema Allahu. Teško se mire sa Allahovom odredbom i postavljaju drska i zanovjetna pitanja, kao:“Zašto i kako to Allah dozvoli“ i sl. Usljed takvog arogantnog odnosa zaslužuju prijezir Allaha i stvorenja. Onda kad su prisiljeni zatražiti pomoć od Allaha čine to teško i pod uvjetom. Allah kaže:“Ima ljudi koji Allahu čine ibadet pod uvjetom“! Svakako, oholost sujeta i egoizam su posljedica nepoznavanja i nerazumijevanja vjere. Sjetimo se h. Omera kad je rekao Poslaniku da voli Allaha i poslanika, ali da sebe voli najviše. Poslanik mu je odgovorio da neće biti vjernik sve dok mu Allah i Poslanik ne budu draži od roditelja, djece i od sebe samoga, da bi nakon razmišljanja Omer došao Poslaniku i rekao:“Allahov poslaniče, Allah i Njegov poslanik su mi draži i od mene samoga“! Poslanik mu tada reče:“Sad si istinski vjernik, Omere“!

Kur’an i istinsko znanje insana približavaju Allahu, a oholost prema Kur’anu ima katastrofalne posledice:“Onima koji ajete naše budu zanemarivali i prema njima se budu oholo odnosili, nebeska vrata se neće otvoriti i u džennet neće unići sve dok deva ne prođe kroz iglene uši. Eto to je nagrada za zločince“! (al-A’raf 40).

„Kad se nekom od njih ajeti naši kazuju, on oholo glavu okreće, kao da ih nije ni čuo, kao da je gluh, zato mu navijesti nesnosnu patnju“! (Lukman 7).

Poslanik, s.a.v.s, je rekao:“Allah na kijametskom danu neće ni pogledati umišljenu i oholu osobu“!

„Hoćete li da vam kažem ko su stanovnici vatre?,- kaže Poslanik, pa nastavlja:“Svaki grub, surov, umišljen i ohol insan“!

Poslanik kaže da je Allah rekao:“Savršenost i veličina su moja odjeća i ko se nju bude sa mnom otimao, bacit ću bezobzirno u džehennem“!  „Neće unići u džennet onaj ko bude imao trun oholosti u sebi“!

Šta kažu ashabi?

Ebu Bekr je rekao:“Muslimani ne smiju jedan drugog potcijeniti ni ponižavati, jer najmanji musliman kod Allaha može biti najveći“! O tome govori sura Abese!

Ali, r.a, kaže:“Čudim se uobraženom i oholom insanu, jučer je bio kap tečnosti, a sutra će biti obična strvina“!

Allahovo JA !

„Ovaj vaš ummet je jedan ummet, a JA sam vaš gospodar, pa ME se pričuvajte! I oni se podijeliše na razne frakcije, svaka je strana šovinistički ponosna na ono što zagovara“! (al-Mu’minun 52)

Šejtansko JA

Na pitanje zašto nije Ademu učinio sedždu kad mu je naređeno, šejtan odgovara:“JA sam bolji od njega“!

Ljudsko JA

Faraon je govorio:“ JA sam vaš najveći gospodar! Pa ga je Allah kaznio i na dunjaluku(gušenjem u vodi) i na ahiretu (bacanjem u vatru)“! (an-Naziat 24 i 25).

Namruz je govorio Ibrahimu, a.s:“JA oživljavam i usmrćujem“! Pa ga je komarac usmrtio!

Sujetne, egoistične i ohole osobe ne podnose tuđe mišljenje, ne podnose kritike i ne prihvataju ničije savjete, bez obzira što prave kardinalne greške. „Kada im se kaže, ne činite fesad na Zemlji, kažu:- mi ga samo uspostavljamo“! (al-Bakara 11). „Kada mu se kaže: Boj se Allaha, njega obuzme gordost i inad, dosta mu je džehennem, a to je zaista grozno boravište“! (al-Bakara 204-206).

Sjetimo se Adema, a.s. „Gosodaru naš, mi smo sebi zulum učinili i ako nam ti ne oprostiš i ne smiluješ nam se, bićemo zaista na pravom gubitku“!

Sjetimo se Junusa, a.s:“La ilahe illa ente, subhaneke inni kuntu minez-zalimin“! Da to nije iskreno izgovorio, ostao bi u utrobi ribe do kijametskog dana!

Sjetimo se Faraona kad kaže:“JA vam ne mogu pokazati ništa drugo osim svoga mišljenja“! (Gafir 29). Na kraju, kad je vidio svoj konačan i ponižavajući kraj, čak je i Faraon rekao:“Vjerujem da nema boga osim onoga u koga vjeruje Benu Israil“! Razlika između riječi Junusa i Faraona je više nego očita!

Sjetimo se Omera i njegove skromnosti u vezi ogrtača, u vezi mehra i mišljenja žene, u vezi dove jednog ashaba:“Allahu učini me od onih koji su manjina“! Kad mu je ashab citirao ajete u vezi toga, rekao je:“Svako je pametniji od Omera“!

Razgovor između halife i Bahlula

Kad se jednom Harun ar-Rašid vratio sa hadža, boravio je nekoliko dana u Kuffi. Kad je izašao jedne prilike susrete ga Behlul (naizgled neuračunljiva osoba) i poče ga jakim glasom dozivati:“Harune, Harune“! Harun ar-Rašid upita ko ga to tako zove i kad mu rekoše da je Bahlul, naredi da se podigne zastor (inače je sa ljudima govorio iza zastora) i upita ga:“Znaš li ti mene“? Kaže:“Znam“. „A ko sam ja“? Bahlul odgovori:“Ti si onaj koji će odgovarati Allahu, ako se nalazi na istoku, a nekome se učini zulum na Zapadu, Allah će ga pitati šta je poduzeo“! Harun zaplaka i poge glavu.

Harun ga ponovo upita kako vidi njegovo stanje, a Bahlul odgovori:“Omjeri svoje stanje prema Kur’anu i znaćeš:“Čestiti će biti u džennetu, a pokvareni u vatri“! (al-Infitar 13-14).

Harun ponovo upita:“A naša djela“?! Bahlul odgovori:“Allah samo od čestitih prima“! (al-Maideh 27).

„A naše rodbinsko porijeklo sa resulom“? Bahlul odgovori:“Kad se u sur puhne, prestaju veze među njima toga dana i neće imati kad pitati jedni za druge“! (al-Mu’minun 101).

„A šta je sa šefa’atom Poslanika za nas“?! Bahlul odgovori:“Toga dana neće koristiti šefa’at, osim kome Milostivi dozvoli i sa čijim govorom zadovljan bude“! (Taha 109).

Harun ga upita, da li mu šta treba, a on odgovori:“Treba, možeš li mi oprostiti grijehe i uvesti me u džennet“? „Ja to ne mogu, ali sam čuo da imaš duga pa da ti ga odužim“? Bahlul mu odgovori:“Dug se dugom ne vraća, nego vrati ti svoj dug narodu“! Harun ponovo upita Bahlula da mu odredi pomoćsve do smrti, a on odgvori:“Ti i ja smo Allahovi robovi, zar misliš da će se Allah tebe sjetiti, a mene zaboraviti“? „I draže mi je ono što je u Allaha, nego ono što je u tvojoj prolaznoj ruci“! Harun poge glavu i dobro zapamti Bahlulove savjete. O načinima liječenja ovih bolesti, inša Allah u sljedećoj hutbi.

IZ Stuttgart, 8. Reb. Ahir 1430.h.g / 03.04.09.

Khatib Hamza Subašić