-          Za one koji ostaju u mjestu boravka: maksimalno iskoristiti mubarek dane koji dolaze.

-          Allah se zaklinje narednim mubarek danima. „Tako Mi zore i deset noći (zul hidžeta)“!

-          Činiti dobra djela, davati sadaku, postiti, posebno dan arefata.

-          Pripremiti kurban i biti svjestan tog čina. Kurban je više od klanja životinje.

-          „Allah prima samo od iskrenih i čestitih“. Do Njega neće doći ni krv ni meso, nego takvaluk!

-          Prošle džume smo govorili o kurbanu i njegovome smislu i svrhi. Danas analiziramo kur’ansku dramu o tome. Sura as-Saffat. Ibrahim, a.s, i njegov sin Ismail. Interesantna je tema očevi i sinovi u Kur’anu! Ko su očevi, a ko sinovi o kojima govori Kur‘an?! Zašto nam Kur’an o tome govori? Koje su njihove karakterne crte? Koji su pozitivni, a koji negativni očevi i sinovi?

-          U ovoj drami sve je postavljeno na svoje mjesto, sve je regulisano. Uloga oca, uloga sina. I jedan i drugi su pokorni Allahu. Ismail je pokoran i ocu, a otac konsultuje sina, da bi sin (Ismail) imao ubjeđenje. Među njima je pravi porodični odnos, odnos oca i sina.“ Ja bunejje, (o sinčiću moj); „ja ebeti“ (o babuka moj)! Nailazi ispit kakav se nije desio. Ademovi sinovi čine kurban da bi se riješio problem daljeg razvoja čovječanstva. Ovdje je ispit iz razumijevanja vjere, tevhida, života. U snu dolazi naredba: Tražio si sina i dobio si ga u poznim godinama žiovata, u vrijeme kad se on ne očekuje, a sad da vidimo jesi li sve to dobro razumio. Jesi li ga spreman dati?

 „I reče (Ibrahim):“Ja idem svome Gospodaru, On će mi pokazati put“! U ovoj kur’anskoj rečenici je ključ života i orjentacije u njemu. I mi svaki dan u namazima ponavljamo:“Ihdinas-siratal musteqim“- vodi nas pravim putem! Poslije te potpune predanosti Allahu dolazi dova:“Gospodaru moj, podari mi hajirli čeljade“! Ibrahim, a.s, ništa ne prepušta slučaju. Danas se djeca uglavnom rađaju onako, bez dove! Odgovor na tu dovu je:“I obradovasmo ga plemenitim i blagim dječakom“!

„I kad je poodrastao i počeo ocu pomagati, on mu reče:“Sinčiću moj, ja vidjeh u snu da te kurbanom činim, pa pogledaj šta misliš! On mu odgovori:“Babuka moj, čini ono što ti je naređeno, vidjećeš ja ću, inša Allah biti od strpljivih“!

Ibrahim, a.s, je naređenje o iskušenju vidio u snu i razmišljao je je li san od Allah ili od šejtana i to je „jeumu tervijeh“- dan razaznavanja, a kad se san ponovio i kad je saznao, to je bio „jeumu arefeh“- dan sazna(va)nja, da bi na kraju naređenje krenuo izvršiti i to je „jeumun-nahr“- dan izvršenja!

Ibrahimova borba sa šejtanom! Džemre i bacanje kamenčića. Ismail i njegova borba sa šejtanom! Džemreta – grijesi naši džehennemska žar u našim rukama! Bacaj vatru iz ruku!

„I kad su se u potpunosti predali i kad ga položi na bok“! Esleme – juslimu-islam! Predanost Allahu-razumijevanje života i njegove svrhe, tevhida i njegove poruke, razumijevanje vjere i njenih propisa.

Kad Ibrahim, a.s, stavlja nož na vrat svoga sina Ismaila, dolazi intervencija Džibrila po Allahovome nalogu! Upitan je Džibril je li ikad bio iznenađen, a on je odgovorio:  Dva puta za Ibrahima (vatra i uklanjanje noža sa Ismailova grla), za Jusufa, a.s, kad je bačen u bunar i za Muhammeda,s.a.v.s, kad je ranjen na Uhudu:“Da je kap njegove krvi pala na zemlju, nikad ništa ne bi niklo, dočekao sam kapi njegove krvi i bacio ih u zrak“!

„I Mi ga dozvasmo, o Ibrahime, potvrdio si snove, a Mi tako nagrađujemo čestite, a ovo je zaista veliko iskušenje“! Nagrada iskušenjem!? Da, koga Allah zavoli, On ga stavlja na probu, na iskušenje!

„I iskupismo ga velikim kurbanom“!

Veličanstven kurban (žrtva). Iskupio je poslanike:Ibrahima, Ismaila, a Muhammed, s.a.v.s, je tada u kičmi Ismaila! Ibnu Abbas tvrdi da je to kurban koji je primljen od Habila. Čuvan je u džennetu da bi iskupio Ismaila. Neki kažu da se to nije desilo, ljudi bi morali jedno svoje dijete činiti kurbanom do kijametskog dana. I umjesto sina Ismaila, kurban je ovan! Pri njegovu klanju Džibril uči: Allahu ekber, Allahu ekber! Ismail: La ilahe illallahuvallahu ekber! Ibrahim: Allahu ekber we lillahil hamd! I to je ostalo sunnet do kijametskoga dana!

„I u naraštajima kasnijim mu spomen sačuvasmo“!

Nas je Allah poštedio ove vrste kurbana. Dao nam je evlad, a dao je i životinju. Evlad mora biti u službi dina, a životinja će biti kurban! Kurban prati našeg evlada od rođenja! Kako ćemo žrtvovati dijete, koje smo dobili kao Allahov dar? Odgojiti ga da voli Allaha, da voli islam, poslanika, da voli Allahova stvorenja. Da se obrazuje i koristi ummetu. Da je pokoran roditeljima, da čuva rodbinske veze. Da voli ustati na sabah, da voli učiti Kur’an, živjeti po sunnetu. Da sve postavi na njegovo odgovarajuće mjesto.

Ibrahim je iskušan u imetku, imao je stada i bogastvo, ali kad je čuo tespih meleka (subbuhun kuddusun rabbuna we rabbul melaiketi wer-ruh),   tražio je od meleka da mu tu rečenicu ponove i dao polovinu stada. Za još jedno ponavljanje tog tespiha dao je sve što je imao! Prvi vakuf!

Iskušan jeu evladu (Ismail) i tijelu  kad ga je Nemruz bacio u vatru, jer se borio protiv kipova i za tevhid!

Slijedi „Mir neka je sa Ibrahimom“! Allahovim prijateljem!

I na kraju, po uzoru na Ibrahima i Ismaila jedna kur’anska pouka i poruka iz sure al-Isra:“Tvoj Gospodar naređuje da nikom ibadet ne činite osim njemu i dobročinstvo prema roditeljima! Ako jedno ili oboje kod tebe dožive starost, ne reci im ni uff! Ne ignoriši ih, već im govori najplemenitije riječi! Spusti im ponizno krila svoje milosti i moli:“Gospodaru, smiluj im se onako kako su oni mene nejaka odgajali“! Razmislite sinovi o ovome ajetu i znajte da ćete i vi ubrzo biti u toj ulozi!

A poruka ove gornje drame je:“ Reci, ako vam vaši očevi, vaši sinovi, vaša braća, vaše žene, vaša rodbina, vaši imeci koje ste stekli, vaša trgovina za čiju rentabilnost strahujete, vaši stanovi u kojima se ugodno osjećate, ako vam sve to bude draže od Allaha, Njegova poslanika i borbe na Njegovome putu, onda sačekajte dok Allah ne dođe sa svojim planom“!

Khutba održana  30.zul ka'deta 1429.h. / 28.11.08.

IZ Stuttgart; khatib Hamza Subašić